Који је маркетинг бољи: дигитални или класични?

Многе компаније се двоуме између старомодног и дигиталног маркетинга, не знајући који је бољи. Истини за вољу, и један и други имају своје предности и мане, али једноставном упоредбом једног наспрам другог, могуће је утврдити који више одговара индивидуалним потребама сваког клијента. Наравно да је у неким ситуацијама бољи један а у осталим други, али прво треба да утврдимо које су то ситуације.

На пример, традиционалне методе које се користе у класичном маркетингу су боље онда када је циљ слање поруке у једном смеру, према потрошачима. Наравно, то значи да ће порука бити пријемчивија широким масама, али пошто је ток информација углавном једносмеран, остају недоумице по питању успешности таквог вида маркетинга. Многим агенцијама заправо и одговара ситуација у којој могу да одуговлаче са резултатима и да кривицу за лош учинак кампање свале на квалитет производа и услуга или на нешто сасвим друго.

Код дигиталног маркетинга, међутим, информације иду у оба смера па је објективна анализа учинка могућа у веома кратком року. Не само то, већ и муштерије имају могућност директног контакта са фирмом како би се лично распитали о појединостима које их занимају; то се, на крају крајева, од њих и очекује у 21. веку. То компанијама даје јединствену прилику да директно контактирају са корисницима њихових услуга односно купцима њихових производа и да тако из прве руке сазнају оно што их занима. Како овде нема посредника између фирми и клијената, сваку промену је могуће спровести у далеко краћем временском периоду, па су и евентуални губици услед грешки далеко мањи.

Традиционални маркетинг се махом ослања на старомодна средства комуникације и преноса информација. За већину таквих фирми електронска пошта је врхунац технологије, и све се ради или преко телефона или званичне кореспонденције. Ово представља предност и срединама где технологија није довољно заступљена и где законодавство не иде у корак са модерним трендовима. Наравно, увек је боље имати званичне потврде за све, него се ослањати на незваничне поруке којима је тешко ући у траг.

Дигитални маркетинг се, с друге стране, више ослања на друштвене мреже, четовање и друге облике комуникације који нису ни приближно тако званични, али су брзи и ефикасни. Електронска пошта је такође једна од опција, али технолошка средства која су у примени гарантују бржи и ефикаснији вид рада него што је то раније био случај.

И на крају, старомодни маркетинг је прилагођен врло специфичној публици. Пошто није у стању да допре даље од одређеног географског подручја, публика мора бити исте говорне групе, а често и старосне. У овом случају, то ће бити старије особе које не верују модерним технологијама. Ако су они циљна група, онда је далеко исплативије применити приступ који им је познат. Међутим, ако се циља на млађе нараштаје, са различитих говорних пордучја широм света, дигитални маркетинг је далеко боља солуција.

Дакле, одговор на питање који вид маркетинга је бољи зависи од ситуације у којој се фирма налази, као и од њихове циљне групе. Остало је само ствар извођења.

Изазови дигиталног маркетинга

Иако га већ славе као ствар будућности, дигитални маркетинг није без сопствених проблема и изазова. Ново време и нови медијуми носе са собом и нове изазове, а од способности да се прилагоди овим околностима зависи и опстанак дигиталног маркетинга као таквог. С обзиром на своју кратку историју, овај вид маркетинга је далеко осетљивији на потресе, као да је на стакленим ногама. Ево највећих претњи са којима се сусреће.

Пре свега, степен сложености је далеко већи него што је био у прошлости, а биће још сложенији како време одмиче. Већ сада људи користе разне канале и то помоћу огромног броја различитих направа свака са својим протиколима, спецификацијама и интерфејсом. Да би био успешан, мора да делује на што већи број корисника, а то значи да ће морати да се прилагођава најразличитијим могућим околностима, што није увек реално. Људи који се тиме баве ће такође морати све више и више да се усавршавају и то само да би остали у току са најновијим дешавањима, а не да би престигли конкуренцију.

Кад смо већ код тога, конкуренција представља озбиљну потешкоћу. Наравно, клијентима то и не делује нарочито страшно, јер јача конкуренција обично значу бољу и јефтинију услугу. Међутим, проблем је у томе што се сви они боре за пажњу веома ограничене публике, па је самим тим далеко теже да баш Ви допрете до њих. На колико ствари човек може реално да пази истовремено? Колико кампања је унапред осуђено на пропаст самим тим што нема довољно муштерија за све?

И на крају имамо огромну количину података која је у етру. Мада је деловало генијално да се сви ти подаци прикупе и анализирају, са њиховом количином нико није рачунао, а требало је. Најгоре од свега је да нису сви ти подаци релевантни и да већина само успорава процес и изазива контра-ефекат. Зато је од изузетног значаја налажење правих стручњака у овој области, који могу да се носе са свим изазовина које време доноси.

Они морају бити у стању да се изборе са сложеним односима између различитих муштерија, без обзира на средство које они користе. Било да су на мобилном телефону, таблет рачунару или на персоналном компјутеру – или не користе ништа од тога – прави стручњак мора да зна како да допре до њих. Ово изискује вештину у интеракцији са муштеријама коју не поседује свако. И на крају, процес доношења одлука се не сме запоставити ни по коју цену, а нарочито не због тога што експерт није у стању да обради податке како ваља. Од анализе података зависи брзина и врста потеза који ће бити предузети па самим тим и учинак.

Изазови су бројни, али фирме које с њима могу да изађу на крај баш и нису. Нажалост, њих није увек лако препознати у мору непоштених конкурената, али једном када их пронађете, биће увек уз вас.

Дигитални маркетинг: Шта је то?

За оне који не знају, дигитални маркетинг је маркетинг новог миленијума. Дани радио и ТВ огласа полако постају ствар прошлости, док се тежиште битке око купаца сели на нови медијум – интернет. С обзиром на процес дигитализације који полако али сигурно захвата све аспекте наше стварности, зар је заиста толико чудно да оглашавање поприма једну нову димензију? Све те друштвене мреже и погодности које нам интернет пружа такође омогућују компанијама и трговцима да ступе у контакт са будућим клијентима на начин који раније једноставно није био могућ.

Простим језиком, дигитални маркетинг користи дигиталну технологију и интерактује са корисницима интернета како би их убедио да плате за неки производ или услугу. Осим директне везе са муштеријама, још једна огромна предност му је цена, која може бити неупоредиво нижа него код класичног маркетинга. Многи обилици овог вида оглашавања заправо не коштају ништа, а они који се плаћају су у просеку далеко учинковитији од огласа у осталим медијима.

Највећи проблем телевизије, новина, часописа, билборда и бизнис карти јесте да је број људи који ће их видети веома ограничен, а број оних који ће заправо обратити пажњу на поруку која им се сервира је још и мањи. За исту или мању своту новца, маркетинг преко интернета нуди да допре до далеко већег броја људи, било где на планети. Ствар је у томе да интернет није ограничен географијом, осим у најекстремнијим случајевима. Наравно, у неким деловима планете интернет представља луксуз и људи не могу да га приуште. Али с друге стране, која је сврха рекламирања било чега тим људима, када ионако неће имати чиме да вам плате? То је још једна од погодности дигиталног маркетинга.

Други највећи проблем класичног маркетинга јесте губитак моћи убеђивања. Некада су људи слепо веровали свему што виде и чују на радију или телевизији, али данас је све више природних скептика које је тешко убедити у било шта. Да би реклама била делотворна, публика мора да верује да им производ или услуга заиста требају, као и да је понуда која им се нуди заиста повољна – далеко повољнија од било чега што нуде конкуренти. Дигитални маркетинг користи најнапреднију технологију како би рекламирао производе и услуге директно људима који су за њих већ заинтересовани.

Свака маркетиншка кампања мора некако да допре до правих корисника, а захваљујући напретку технологије, дигитални маркетинг је најуспешнији од свих у том погледу. Поврх свега, агенција има приступ подацима у реалном времену, које касније може да анализира и утврди да ли кампања има ефекта или нешто мора да се мења. Тачно знају шта се гледа, колико дуго и колико често. Наравно, ова индустрија је још увек у повоју, па има и својих недостатака, али се они сваким даном отклањају и бивају све мањи и мањи. Било да сте ангажовали агенцију или га спроводите у домаћој радиности, дигитални маркетинг вам може променити живот из корена.

Да ли се онлајн оглашавање исплати?

Прошли септембар није био добар за свет онлајн реклама и огласа, прво је огромна агенција из Јапана по имену Дентсу признала да превише наплаћује своје услуге, а затим су и из Фејсбука признали да су преувеличали количину времена које њихови корисници заправо троше на гледање видео огласа. Само по себи, ово не би представљало велики проблем, да није чињенице да је забринутост око учинка онлајн реклама била ендемски висока и пре ових сазнања. Самим тим се поставља питање: Да ли се онлајн огласи и рекламе уопште исплате?

У теорији, требало би да је одговор потврдан. Разна помагала попут колачића и осталих тагова треба да повежу праве људе са рекламама које би их искрено занимале и самим тим учинак би био потпун. У пракси, међутим, више од половине буџета оглашивача бива потрошено узалуд, на огласе које нико заправо неће видети. Неки ће бити скрајнути у неки опскурни део интернета док ће други бити приказивани роботима како би се повећао број прегледа, иако то само по себи не значи ништа – на крају крајева, роботима ништа није потребно па ништа ни не купују. А и да купују, одакле им новац?

Заправо, проблем није у самим онлајн огласима; идеја иза њих је солидна. Оно што не ваља је да пар највећих фирми контролише огроман део тржишта. Процене кажу да само Фејсбук и Гугл држе више од половине тржишта широм света, а нарочито у Сједињеним Америчким Државама. То и недостатак транспарентности су главни проблеми који морају бити решени у догледно време. До тада, једини начин да се онлајн огласи исплате јесте да пронађете праву агенцију.

Она мора деловати искључиво у вашем интересу. У многим земљама ово једноставно није случај. Често се дешава да једна агенција откупи скоро сав рекламни простор који касније уступа по папреним ценама. Ово не само да увећава цену огласа него и гуши слободу тржишта. Као одговор, многи сервиси попут Фејсбука и Гугла планирају да промене пословну политику и уведу више транспарентности по питању огласа и реклама, како би спречили масовни одлив клијената.

Па ипак, колико год ствари изгледале тмурно за једну половину корисника овог вида услуга, толико су за ону другу половину изгледи и више него добри. Дакле, одговор на питање да ли се овакви огласи и рекламе исплате јесте дефинитивно „да,“ али само за неке. Поента је наћи праву агенцију како би се и ви нашли међу њима. Права агенција неће преувеличавати бројке да би могла више да наплати или како би се приказала успешнијом него што заиста и јесте. Велике компаније имају изграђен бизнис али самим тим имају и више да изгубе па је ово мач са две оштрице. Једини проблем јесте како наћи праву агенцију, али то је питање за неку другу прилику.

1 2 3